Celijakija, odnosno glutenska enteropatija je hronično zapaljensko oboljenje tankog creva, koje se u dečjem dobu ispoljava, pre svega pojavom hroničnih proliva i nenapredovanjem u telesnoj težini, odnosno pothranjenošću, a izazvano je komzumiranjem glutena. Ovaj protein se nalazi u žitaricama poput pšenice, raži i ječma.
Koliko se često javlja celijakija?
Njena učestalost varira u zavisnosti od delova sveta, ali se smatra da oko 1% svetske populacije boluje od celijakije. Kako je celijakija i nasledno oboljenje, 1 od 10 dece može razviti celijakiju, ukoliko mama, tata, brat, sestra ili neki od bližih srodnika ima ovo oboljenje.
Zašto se javlja celijakija?
Mehanizam nastanka ovog oboljenja je veoma složen i nalazi se u domenu pedijatara gastroenterohepatologa I pedijatara nutriciionista, ali u najkraćem … Kod pacijenata sa glutenskom eneropatijom, tanko crevo, u kojem bi trebalo da dođe do apsorbcije prethodno razloženih proteina glutena, na manje molekule, posredstvom odgovarajućih, tankocrevnih enzima, dolazi do pojave da čitavi molekuli glijadina (što je „loš“ deo, velikog, glutenskog, proteinskog lanca) prodru u ćelije tankog creva, gde dolaze u kontakt sa već prisutnim enzimom tzv. tkivnom transglutaminazom (tTG), dovodeći do pokretanja autoimunološkog procesa. Zbog toga, organizam počinje da stvara antitela protiv novonastalog kompleksa između glijadina i tkivne transglutaminaze. Kao rezultat ovog procesa, uništavaju se ćelije tankog creva i dolazi do pojave teškog oštećenja njegove sluznice, u svakom smislu, što se na kraju ispoljava malapsorpcijom hranljivih materija kroz crevo do krvotoka.
Kako se ispoljava glutenska enteropatija?
Osnovni simptomi su hronični prolivi i malnutricija.
Svaki proliv, koji bez jasnog uzroka traje duže od tri nedelje, je hroničan proliv i treba bar da pobudi sumnju na ovo oboljenje, a naročito ako su ovom simptomu pridruženi i simptomi malapsorpcije i malnutricije.
Zašto se javljaju hronični prolivi?
Kako se u tankom crevu, ne mogu adekvatno „variti“ i apsorbovati sve hranjive materije (ugljeni hidrati, proteini i belančevine), dolazi do dugotrajnih proliva i pojave velikog broja obilnih, prolivastih stolica, koje su svetle boje, vodene, kiselkastog mirisa, masnije – usled povećanog lučenja masti preko stolice (tzv. steatorea), neprijatnog mirisa. Zbog povećane fermentacije ugljenih hidrata u crevima, dolazi do učestalije pojave gasova, a javljaju se i bolovi u trbuhu.
Kada posumnjati na malnutriciju?
Ukoliko dete ne napreduje, kako treba, u telesnoj masi i dužini, prema očekivanom miljokazu rasta i razvoja, a uredno se hrani, po savetu pedijatra i još ako se u nalazima krvne slike se pojave znaci anemije, potrebno je posumnjati da nešto nije u redu i tražiti dalje pretrage, na šta će, verovatno i vaš pedijatar ukazati tokom pregleda deteta. Sem navedenog znaci malnutricije su i pojava generalizovanih otoka, spontanih modrica po telu, znakova rahitisa (ili osteoporoze), grčevi u mišićima…
Treba napomenuti, da se kod dece, celijakija najčešće dijagnostikuje već pri samom prelazu s dojenja na nemlečnu hranu koja sadrži gluten. Ipak, način ispoljavanja i uzrast pacijenta u kome će se bolest pojaviti, zavise od težine lokalne reakcije u tankom crevu. Ako je kod pacijenta oštećenje tankog creva veće, simptomi će se pojaviti ubrzo po uvođenju glutena u ishranu, odnosno još u ranom odojčanskom periodu ili ranom detinjstvu, kao tipična klinička slika. Međutim, ukoliko je proces zahvaćenost creva manji, simptomi neće biti toliko tipični i jasni i bolest će se možda ispoljiti kasnije, što može biti razlog kasnog otkrivanja bolesti, skoro u odrasloj dobi.
U literaturi se pominje više oblika ispoljavanja ove bolesti, a svima je zajedničko oštećenje teško sluznice tankog creva.
Kako se dijagnostikuje oboljenje?
Dijagnostika i lečenje je u domenu pedijatara gastroenterohepatologa i pedijatara nutricionista. Ipak, izabrani pedijatar, koji posumnja na glutensku enteropatiju, će uputiti dete na odgovarajuće pretrage i analize, pre nego što detet uputi pedijatru – gastroenterohepatologu, na dalju dijagnostičku obradu.
Može li se sprečiti pojava celijakije?
Prema gore navedenom, vidi se da je glutenska enteropatija autoimuno oboljenje i da je često naslednog karaktera, te sprečavanje u pravom smislu reči, možda i nije moguće, ali se prema najnovijim preporukama Evropskog udruženja pedijatrijskih gastroenetrohepatologa i nutricionista – ESPGHAN (JPNG volume 62, N°3, mart 2016. … 2018), preporučuje tzv.“rano upoznavanje sa glutenom“, odnosno da se sa uvođenjem glutena, kod odojčadi na prirodnoj ishrani, ne počinje pre 4.meseca života, ali da ga je potrebno uvesti u ishranu, pre 7. meseca života, kako bi se izbegli teški oblici bolesti i kako bi odojče što ranije došlo u kontakt sa glutenom, kako bi se eventualna dijagnoza, postavila što pre.
Prema brojnim studijama, odojče na prirodnoj ishrani (dojenjem), veoma retko razvije celijakiju pre nego što proba čvrstu hranu koja sadrži gluten, a neka istraživanja čak pokazuju da majke, koje konzumiraju hranu, koja ima glutena, male količine tog glutena mogu da izluče u svoje mleko i da na taj način čak, smatraju stručnjaci, odojče može da ga posisa, što bi verovatno bilo od pomoći kao prvo, rano, ograničeno izlaganje glutenu.
Zato je od velike važnosti, da roditelji prate savete svog pedijatra u vezi sa uvođenjem nemlečne hrane kod svojih beba i da se njima vode, jer će pedijatar samo tako moći adekvatno da isprati eventualnu dinamiku pojave simptoma, koji bi mogli da ukažu na pojavu glutenske enteropatije i da adekvatno i na vreme reaguje.
Lečenje pacijenata sa celijakijom
Jedino učinkovito lečenje celijakije je doživotno izbegavanje glutena u ishrani. Što znači da se NIKADA VIŠE U ŽIVOTU NE JEDE HRANA SA GLUTENOM. Prelazak na bezglutensku dijetu donosi brz nestanak simptoma i povećava kvalitet života. Kod većine obolelih, povlačanje simptoma je vrlo brzo, dok u manjem broju slučajeva, nestanak simptoma može potrajati i do nekoliko meseci.
Nemojte se uplašiti ukoliko je vašem detetu dijagnostikovana celijakija. Bebe i deca, obično dobro reaguju na lečenje ishranom bez glutena. Većina dece se oseća znatno bolje ubrzo nakon započinjanja bezgluteinske dijete, čineći da ono dostigne sve prethodne gubitke u telesnoj masi, rastu i razvoju, kao i svoje vršnjake.
