Grip je često, zarazno oboljenje disajnih puteva prouzrokovano Influenzza virusima tipa A, B i C.
Za pojavu epidemija najodgovorniji su virusi tipa A i B, dok je najopasniji virus tipa A, jer je najskloniji sezonskim promenama, a pored ljudi, od gripe mogu oboleti i životinje (otuda, nedavne, pojave „svinjskog“ i „ptičjeg“ gripa).
Kako nastaje grip?
Kao i mnoge druge respiratorne zarazne bolesti – kapljičnim putem (kašljanjem, kijanjem, glasnim govorom), kada se izbacuju kapljice u kojima se nalazi virus, koji udisanjem mogu uneti prisutne osobe. Međutim, moguća je zaraziti se i kontakom – dodirivanjem površina na kojima se nalaze virusne partikule (upotrebljena maramica, kvake, ili čak rukovanjem ako bolesna osoba nije oprala ruke). Dovoljno je samo, da nakon toga dodirnete nos, oči ili usta i otvorili ste „vrata“ za infekciju. Treba imati u vidu da je dete obolelo od gripe zarazno već par dana pre izbijanja prvih simptoma (dok je u inkubaciji), kao i za sve vreme trajanja infekcije – zato je jako važno izolovati takvo dete, kako bi se mogućnost infekcije smanjila.
Kako se ispoljava grip?
Grip nastaje naglo „iz punog zdravlja“ pojavom:
- Povišena telesna temperatura (i do 40°C, a traje 2-4 dana)
- Glavobolja
- Bolovi u mišićima i zglobovima
- Malaksalost i slabost (mogu trajati više dana)
- Gušobolja
- Sekrecija i zapušenje nosa
- Kašalj
- Digestivne tegobe – mučnina, povraćanje i dijareja (mogu da se jave, ponekad)
I pored veoma karakterističnih simptoma, grip se često meša sa „običnom“ prehladom. Ipak, gripa je za razliku od prehlade malo ozbiljnije stanje.
Kako se leči grip?
U dečje uzrastu se primenjuje simptomatska terapija, koja obuhvata lekove za snižavanje povišene telesne temperature (Paracetamol i Brufen) i adekvatan higijensko-dijetetski režim – povećan unos tečnosti, manji obroci sačinjeni od lako svarljive hrane, mirovanje. Čak i nakon „nekomplikovanog“ gripa, dete se nedeljama oporavlja od infekcije, te je potrebno napraviti pauzu i u sportskim aktivnostima.
Antibiotici se ne primenjuju u lečenju gripa. Njihova upotreba ima mesta tek ukoliko dođe do bakterijske komplikacije bolesti, a to procenjuje pedijatar!!!
Koje su najčešće komplikacije gripa?
- Upala pluća – najčešća komplikacija, koja je direktno prouzrokovana uticajem virusa gripa, a najčešće se komplikuje bakterijskom infekcijom.
- Može zahvatiti mišiće i izazvati bolove i onemogućiti oslonac na donje ekstremitete. Ređe, može zahvatiti i srce.
Koja populacija je najugroženija?
- Najugroženija su deca mlađa od 5 godina i starije osobe od 65 godina
- Trudnice
- Oboleli od hroničnih srčanih i plućnih bolesti
- Deca koja boluju od cistične fibroze
- Osobe sa neuromišićnim oboljenjima koja zahvataju disajne mišiće
- Dijabetičari
- Gojazne osobe.
Može li se sprečiti pojava gripa?
Može!
- Često i redovno pranje ruku sapunom i tečnom vodom
- Često provetravanje, čišćenje i pranje prostorija i površina
- Izbegavanje rukovanja
- Ne dodirivati nos, oči i usta neopranim rukama – sprečava ulaz infekcije
- Prekrivanje nosa i usta prilikom kašlja ili kijanja – najbolje maramicom, jer ruka može biti potencijalnmi kontakt infekcije.
- Sprečimo širenje infekcije izolovanjem obolelog deteta iz kolektiva, sve vreme, dok traje bolest.
- Ukoliko se razboli osoba koja najviše brine o bebi/detetu, najbolje bi bilo da ga na dalje neguje zdrava osoba
- Izbegavati velika okupljanja u sezoni gripa (rođendane, igraonice i sl.)
……a postoji i vakcina protiv gripa…
Ipak pre svega, ukoliko primetite bilo koji od simptoma kod svog deteta, najbolje je da se ODMAH javite svom pedijatru, kako bi se moglo sprovesti odgovarajuće praćenje toka bolesti i eventualno lečenje komplikacija.
