Sunčanica i toplotni udar su burne reakcije celog organizma na prekomerno izlaganje suncu. Do sunčanice može brzo da dođe, naročito ako je dete aktivno na suncu, ali je češća takozvana kasna sunčanica, koja se dešava nekoliko sati posle boravka na vrućini – pred spavanje, ili tokom prvog sna.
Kada se najčešće javljaju sunčanica i/ili toplotni udar?
- Tokom putovanja: naročito u kolima ili autobusu, kada nema klimatizacije, pa se stvara efekat staklene bašte. Deca su posebno ugrožena, jer se brže i lakše pretople od roditelja. Ako nama nije vruće, to ne znači da se i deca isto osećaju.
- Na moru: prekomerno izlaganje suncu, ali i dug boravak u hladu na visokoj temperaturi vode dete ka «toplotnom udaru».
- Na planini: planinsko sunce može da prevari, naročito ako pirka vetrić, koji stvara utisak prijatnog ambijenta. Planinsko sunce snažnije emituje ultraljubičasto zračenje, pa je i rizik od opekotina veliki, ali se ipak ređe javlja prava sunčanica.
Šta se dešava kada se organizam pregreje?
Dolazi do neželjenog lanca zbivanja: raste spoljašnja, ali i unutrašnja telesna temperatura. Organizam pokušava da se rashladi tako što širi krvne sudove, u nameri da veća količina krvi odnese toplotu na površinu tela. Ali, to nema efekta, jer sunce neumoljivo peče, pa pada arterijski krvni pritisak i javlja se slabost. Pritisak pada i zbog gubitka tečnosti – znojenjem, ali i isparavanjem. Što je dete manje, to je gubitak tečnosti izraženiji.
Kako da prepoznate sunčanicu?
● Rana reakcija je veoma burna:
– dete odjednom onemoća,
– oseća vrtoglavicu i mučninu,
– neretko povraća i
– postaje pospano.
Veći klinci mogu da budu i uznemireni, a glavobolja je skoro uvek prisutna. Dete je orošeno znojem, ruke i noge su prvo tople, a ako se ne skloni sa sunca, postaju hladne i drhtave. Telesna temperatura može da bude normalna, ali je obično povišena. Što je dete manje, simptomi su izraženiji, a opasnost od komplikacija veća. Kada se baš pretera sa sunčanjem, može da dođe i do gubitka svesti, što se češće dešava kod adolescenata.
● Kada se dešava «kasna» sunčanica, simptomi sporije nastupaju, manje su izraženi, ali duže traju.
–Deca su vruća, zajapurena – iako nisu na suncu.
-Izgledaju kao da ih «lomi virus», pa se mame i tate često zbune, misleći da je u pitanju infekcija.
–Mališani su veoma razdražljivi – plaču, na izgled bez razloga, a veća deca obično imaju mučninu (ponekad i povraćaju), promenljivog su raspoloženja i imaju nesanicu. Telesna temperatura je, po pravilu, povišena.
Kada se treba obratiti lekaru?
- Ako telesna temperatura ne pada i pored rashlađivanja i lekova. Tada se, verovatno, ne radi samo o sunčanici, već je dete na početku neke druge bolesti. Obično se radi o početku crevnih infekcija, ili upale disajnih organa. U tom slučaju se brzo javljaju i drugi simptomi bolesti, pa treba konsultovati lekara, koji će da postavi pravu dijagnozu. Snižavanje temperature, pogledaj OVDE
- Ako dete izgubi svest i ne povrati se brzo posle postavljanja u ležeći položaj. Gubitak svesti je obično rezultat prolaznog pada pritiska i nedovoljnog dotoka krvi u mozak. Ovo je bezazlena varijanta i gotovo trenutno prolazi kada dete legne i podignu mu se noge, kako bi se mozgu obezbedilo dovoljno krvi. Međutim, ako je dete potom konfuzno, pospano i slabo komunicira sa okolinom, treba se javiti pedijatru.
- Ako dete uporno povraća i sve je nemoćnije. Tada se radi o veoma teškom obliku sunčanice, pa je neophodan pregled lekara. On će utvrditi da li se radi samo o sunčanici, ili se potkrao početak neke druge bolesti (na primer, infekcije letnjim virusima ili bakterijama).
Šta u slučaju sunčanice mogu da urade roditelji?
- Sklonite dete sa sunca.
Ukoliko se radi o ranoj i burnoj sunčanici, dete prvo treba skloniti sa sunca. Ako je moguće, otići u klimatizovanu prostoriju, ili bar u zamračenu i dobro provetrenu sobu ili apartman. - Istuširajte dete mlakom vodom.
Potom ga ostavite da se osuši bez brisanja - Rehidrirajte dete – dajte mu da pije tečnost.
Rashlađen bezalkoholni napitak (čaj, sok ili obična voda) je preko potreban detetu koje ima sunčanicu. Tečnost ne treba davati odjednom, u velikoj količini, već češće po manje, naročito ako je dete povratilo. Još dok pije prvu «porciju» vode, treba ga razgolititi i rashladiti. Postupak pogledajte OVDE. - Dajte mu lek za temperaturu.
Ako je telesna temperatura i dalje visoka, mališanu treba dati neki od lekova za obaranje temperature (antipiretik). Najbolje je staviti čepić (paracetamol) u guzu, jer je efekat brži, a izbegava se i mogućnost povraćanja. Naravno da nije pogrešno dati ni lek u sirupu (ibuprofen ili paracetamol). Snižavanje temperature kod dece pogledaj OVDE - Treba mu odmor
Narednih nekoliko sati dete treba da se odmara. Idealno bi bilo da odspava. Neki roditelji se boje da puste mališana da spava kada ima sunčanicu. Taj strah je neopravdan, jer mu je odmor zaista potreban, a san je najbolji odmor. Naravno, tokom sna treba kontrolisati telesnu temperaturu, pa u slučaju novih skokova – ponoviti terapiju lekom protiv visoke temperature. Već posle četiri sata od prethodne doze, može se ponoviti davanje leka. A ako je prošlo manje vremena, ponoviti tuširanje mlakom vodom.
Da li se «kasna» sunčanica lakše podnosi?
Kada se sunčanica ispolji nekoliko sati posle izlaganja suncu, lečenje je jednostavnije, iako su principi slični:
Prvo treba rashladiti dete, dati mu antipiretik, a onda ga ponuditi vodom. Veća deca obično ne mogu brzo da se uspavaju, ali ih ne treba ni terati na to. San će doći sam po sebi, a dotle detetu treba pružiti podršku i pomoć.
Da li dete može da izlazi na sunce sledećeg dana?
Dan posle sunčanice nije za sunčanje. Dobro bi došao oblačan dan (ali i tada mažite dete zaštitnim kremama), ali ako sunca ipak ima, ono je zabranjeno za dečicu koja su tek «prebolela» sunčanicu. Taj dan je rezervisan za odmor u debelom hladu, uz dosta tečnosti po izboru (može i sladoled).
izvor: portal mojpedijatar
