Protiv!
Od momenta kada mama sazna da je trudna, roditelji su u neprestanom isčekivanju.
U prvom momentu se isčekuje da mamina trudnoća protekne u redu i da se dete rodi zdravo, a onda kada se ono rodi, počnu „nade“ da će, baš, njihovo da bude za malo ispred druge dece ili barem da radi isto što i njegovi ili njeni vršnjaci.
![one-step-ahead-baby-jumper-walking-aid[5]](https://i1.wp.com/www.mamasaveta.com/wp-content/uploads/2013/09/one-step-ahead-baby-jumper-walking-aid5.jpg?ssl=1 "one-step-ahead-baby-jumper-walking-aid[5]")
U svim tim naporima, roditelji često pribegavaju bespotrebnim kupovinama raznih, primamljivih, pomagala (hodalice, skakalice, dubak…), koja njihovoj deci uopšte nisu potrebna.
Dozvolite svom detetu da se razvija prema svom ritmu.
Kao što znamo, prva godina života svakog deteta je prepuna prekretnica. To je period najintenzivnijeg motornog razvoja dece, koja se, hteli mi to ili ne, odvija po određenim, prirodnim zakonitostima i to, za svako dete posebno.
Ako Vas zanima „Šta očekivati od dece u prvih 12 meseci života?“ pogledaj OVDE
Za svaku novu motornu aktivnost postoji poseban trenutak kada dete može da ga usvoji na adekvatan način, te ako se taj period propusti, postoji mogućnost da ono više ne bude u stanju da uči adekvatno savlađivanje novih „prepreka“. Ne može se ubrzati ovaj proces!
Mozak je savršen organ, koji „pamti“ uspešno savladane pokrete , pretvarajući ih u automatizme, nakon višestrukog ponavljanja, ali on nije u mogućnosti da razlikuje dobre i loše šeme pokreta. Zbog toga je jako važno pružiti detetu šansu da do maksimuma razvije sve svoje prirodne potencijale.
U dubku ili hodalici dete se uči pogrešnim šemama, jer mu se remeti prirodan ritam motornog razvoja.
Ne zbunjujte dete!
Mnogi na argumente lekara kažu:“Šta nama fali i mi smo koristili hodalicu, pa nam nije ništa?“
Da li ste sigurni da vam, baš, ništa ne fali?!
Deformiteti i poremećaji zdravlja zbog loše usvojene šeme motornog razvoja, primenom hodalice, dubka ili preranog postavljanje deteta na noge, se vide najviše u kasnijoj životnoj dobi, mada su mnogi od njih primetni već na samom početku.
Usled preranog preopterećenja nogu, koje još nisu dovoljno „zrele“, može da se izazove deformacija kukova, kičmenog stuba i nogu (skolioza, kifoza, ravna stopala, …, a kasnije hernijacije kičme, … ).
Bebina stopala nisu dovoljno razvijena na rođenju. Mekana hrskavica, koja se u početku nalazi umesto kostiju na stopalima, te mišići koji su tek u razvoju, mogu da se oštete i iskrive ukoliko se deluje preranim postavljanjem bebe na noge i forsiranjem hoda, te zbog nedovoljne čvrstine dolazi do gore pomenutih deformiteta.
Na primer, ako bebu od šest meseci stavite u hodalicu ili dubak, ona će se oslanjati o podlogu na vrhovima prstiju ispruženih, ukočenih kolena. To nije normalna motorna šema razvoja, jer dete treba da ispruža kolena tek sa 7 meseci života.
Niti jedan pedijatar, ortoped ili fizijatar vam neće preporučiti niti odobriti korišćenje dubka, skakalice ili hodalice!
Dakle, zašto su dubak i hodalica pogrešan izbor?
- Sprečavaju i onemogućavaju pravilan psiho – motorni razvoj dece.
- Deca koja su boravila u hodalici nemaju razvijene potporne reakcije i nisu ovladali ravnotežom, pa pri padu padaju direktno na glavu
- Nisu naučili da balansiraju sopstvenim telom
- Imaju poteškoća pri ustajanju, jer nisu naučili ni ovaj zadatak samostalno
- Zapinju za prepreke i opet padaju na glavu, jer su preskočili fazu puzanja i ne umeju da se dočekaju na ruke
- Dovode do deformiteta stopala, kolena i kičmenog stuba
- Razvijaju pogrešan obrazac hoda – na prstima, uz pomerenu osovinu tela ka napred
- Mogu da izazovu teške povrede, koje najčešće završavaju povredama vratne kičme u slučaju pada sa hodalicom (prema istraživanju širom sveta)
Sigurno to ne želimo našim bebama! Zar ne?
Važna napomena!
Prerano postavljanje deteta u uspravan položaj je beskorisno, a može biti čak i opasno.
Korišćenjem sprava kao što su dubak, hodalice ili skakalice sprečavamo dete da stekne neophodna iskustava kroz koja treba da prođe u procesu prohodavanja. Dete mora da nauči da se podiže samo u uspravan položaj i da u njemu savlada održavanje ravnoteže.
I za kraj…..
Pogledajte u ozareno lice deteta koje se prvi put samo, uz dosta muke, podiglo u uspravan položaj i tome se veseli!
E to je ono što treba da dozvolimo svim bebama, da polako, korak po korak, savladavaju sve prepreke pred sobom.
Pogledajte edukativni video na ovu temu, OVDE
