Šta se pod pojmom „atopijskog dermatitisa“ podrazumeva?
Atopijski dermatitis (atopijski ekcem ili neurodermatitis) predstavlja najčešću kožnu bolest dečjeg doba, od koje oboleva 15-20% dece predškolskog i školskog uzrasta. Kod većine obolelih, simptomi se javljaju između druge i pete godine života, mada se bolest najčešće javlja već u najranijem uzrastu, između drugog i šestog meseca života.
Glavni znakovi bolesti su:
- upalne promene,
- suvoća kože i
- svrab.
Pojavljuje se u obliku crvenih, suvih lišajeva, ponekad i mehurića na koži obraza, spoljašnjoj strani udova (odojčadi) ili pregibima zglobova (kolena, laktovi, ručni i skočni zglobovi). Svrab je obavezan simptom, koji samu bolest čini težom jer remeti san deteta i utiče mu na apetit i ponašanje. Svrab može biti izuzetno intenzivan, a česte su i komplikacije svraba, a kao posledica češanja, u vidu sekundarnih infekcija izazvanih gljivicama, bakterijama i virusima. Nastanku sekundarne infekcije pogoduje suvoća kože i češanje.
Zašto se pojavljuje ova bolest?
Uzrok bolesti nije potpuno razjašnjen, ali se smatra da je rezultat kombinacije nasleđa u vidu sklonosti razvoju alergije i urođeno suva koža, koja lako gubi sadržaj vode, kao i faktori sredine.
Ekcem je najčešće sezonskog karaktera, jer se javlja u proleće i jesen, a može se pogoršavati i usled emocionalnih stresova.
Istraživanja su pokazala da je u koži osoba koje boluju od atopijskog dermatitisa poremećena količina masnih kiselina, koje služe za prirodno vlaženje kože. Na taj način se smanjuju prirodne odbrambene snage kože kao barijere, te ona postaje suva, sklona iritaciji i infekcijama.
Da li pojava atopijskog dermatitisa znači da će dete oboleti i od drugih alergijskih bolesti?
Sklonost deteta prema alergijskim bolestima znači da dete pored ekcema može oboleti i od drugih alergijskih bolesti (asthma, polenske kijavice, alergija na hranu i slično), ali i ne moraju. Nasleđuje se sklonost ka alergijama, a ne sama bolest.
Kako prepoznati EKCEM?
Ekcem se odlikuje pojavom crvenila ili mehurića na koži. Vide se plakovi, koji izazivaju svrab. U zavisnosti od izgleda plakova, može se razlikovati u kojoj se fazi nalazi bolest.
- Početak bolesti karakterišu crveni, mekani i vlažni plakovi
- Kasnije plakovi su zadebljani, tvrdokorni i suvi.
U zavisnosti od uzrasta deteta, kožne promene imaju i različite lokalizacije, ali najčešće zahvataju lice, ekstremitete i telo.
- Ekcem u prvim mesecima života simetrično zahvata čelo i obraze sa širenjem prema vlasištu (pojava „temenjače“, više o tome pročitaj OVDE), na gornje delove tela, te spoljašnju stranu ruku, šaka i nogu, dok su pošteđene regije oko usta i pelenska zona.
- Ekcem tokom druge i treće godine se javlja uglavnom u pregibima kolena i laktova, te na ručnim i skočnim zglobovima i na vratu.
- Ekcem u kasnijem detinjstvu i adolescenciji zahvata pretežno pregibe velikih zglobova, promene na obrvama, šakama i stopalima.
Smeta li atopičnoj koži često kupanje?
Za decu koja imaju sklonost ka atopijskom dermatitisu voda može da „smeta“?!
Zašto?
Suvoj i osetljivoj koži, kojoj nedostaje vlažnost, često kupanje dodatno isušuje kožu i time pogoršava stanje.
Kako učiniti kupanje prijatno?
- Voda ne sme biti pretopla (temperatura vode ne sme biti veća od 32-33°C), kako ne bi izazivala svrab.
- Kupanje ne sme trajati duže od 10-tak minuta, da se ne bi previše isušila koža
- Prilikom kupanja primenjivati sindete ili gelove bez sapuna, koji ne izazivaju iritaciju kože
- Važno je dobro isprati kožu
- ODMAH po kupanju nežno kožu osušiti utapkavanjem, bez trljanja!!!
Lečenje
Za adekvatno lečenje neophodna je što ranija dijagnostika!
Obavezno se treba što pre obratiti Vašem pedijatru (i/ili dermatologu, imunulogu).
Najvažnija prevencija je nega suve i osetljive kože. Lečenje atopijskog dermatitisa je simptomatsko, a primenjuju se:
- Protivupalna sredstva (u aktunim fazama)
- Ublažavanje urođene suvoće kože
- Ublažavanje svraba
- Izbegavanje uzročnih alergena (antihistaminici pp, hrana i drugi alergeni iz spoljašnje sredine)
U osnovi nege su hidratantne kreme, koje koži obezbeđuju preko potrebno vlaženje. Te hidratantne kreme hrane suvu kožu pomažući joj da bude jača, zdravija i elastičnija.
Hidratantna krema uz izbegavanje alergena, kao medijatora koji pojačavaju ekcem, su osnov prevencije!
U fazi kada su ekcemski plakovi (crvenilo koje širi, ljuspice, lišajevi)i jak svrab prisutni, hidratantna krema i izbegavanje alergena nisu dovoljni. Potrebno je u terapiju uvrstiti i neki od protivupalnih (anti-inflamatornih) sredstava – kortikosteroida.
Kortikosteroidi se koriste samo u slučajevima jake upale. Ove masti i kreme prodiru kroz kožu, sprečavajući inflamaciju (upalu) i ublažavajući svrab. Međutim, dugotrajna upotreba kortikosteroida može dovesti do istanjenja i „starenja“ kože, te je jako važno ne zloupotrebljavati ove preparate!
Preparati koji ne sadrže kortikosteroide tzv. „inhibitori topikalnog kalcineurina“ su odlična alternativa za decu do druge godine života. Mogu se koristiti i na najosetljivijim delovima kože (lice), jer inhibiraju upravo one ćelije koje su odgovorne za upalu kože kod atopijskog dermatitisa.
Kako biste obezbedili pravilni tretman za kožu svog deteta sa atopijskim dermatitisom, OBAVEZNO se javite Vašem pedijatru! Izbegavajte lečenje i kupovinu preparata na „svoju ruku“, jer na taj način možete dugorčono da naštetite sopstvenom detetu!!!
U nadi da sam bila od pomoći, ostajem S poštovanjem.
Kako se izboriti sa „Alergijskom kijavicom“ pogledajte OVDE
Šta uraditi kod alergije na hrenu, pogledaj OVDE
[…] Kako se izboriti sa „Atopijskim dermatitisom kod dece“ pogledaj OVDE […]
[…] Atopsijki dermatitis kod dece, pročitaj TU […]
[…] Kuvarskli dnevnik bebe Marte Na ovu temu, pogledaj još i Atopijski dermatitis kod dece, klikni OVDE O značaju uobročavanja odojčeta, čitajte OVDE Papicamo sa bebom Martom, pogledaj tu, tu i […]