Vakcine i postvakcinalne reakcije

Pre svega malo o vakcinaciji….

Šta je vakcinacija?

Vakcinacija (imunizacija) je proces kojim se postiže otpornost prema bolestima, koje uzrokuju različiti infektivni činioci. U ovom procesu se koriste vakcine.

Šta je vakcina?

Vakcine su heterogena grupa imunobioloških proizvoda, koja sadrže antigene sposobne za pokretanje specifičnog (aktivnog) imuniteta protiv:

• Nekog infektivnog agensa
• Toksina
• Druge neke antigene komponente koju stvara antigeni agens

Koje su vrste imunizacija?

Postoje dve vrste imunizacije:

1. Aktivna – primenom vakcina
2. Pasivna – primenom seruma odnosno gotovih antitela (imnoglobulina)

Od čega se vakcine prave?

• Ubijenih mikroorganizama
• Atenuisanih – oslabljenih mikroorganizama
• Prečišćenih antigenih frakcija
• Toksoida (protiv difterije i tetanusa)
• I od različitih sintetisanih proteina

Kakve vakcine mogu biti?

Žive – napravljenje od atenuisanih (oslabljenih) mikroorganizama, koji više ne mogu da izazovu oboljenje. Predstavljaju najbolju zaštitu (najpoznatiji predstavnici su BCG i Sejbinova (OPV) vakcina protiv dečje paralize).

Mrtve – napravljene od ubijenih ili inaktivisanih mikroorganizama. Ne pružaju trajnu i adekvatnu zaštitu, pa zahtevaju revakcinacije (najpoznatija je Salkova (IPV) vakcina protiv dečje paralize)

Koje su osobine dobre vakcine?

• Da su neškodljive
• Da su delotvorne

…a da bi zadovoljili ova dva navoda, vakcine moraju:

• Da izazivaju dugotrajan imunitet
• Da su što prečišćenije
• Bez proteinskih supstanci
• Da ne deluju teratogeno ( na plod ) ili kancerogeno
• Da se adekvatno čuvaju i transportuju (da se ne prekida tzv. „hladni lanac“, koji zahteva transport vakcine na određenoj temperaturi)

Da li je imunizacija obavezna?

U našoj zemlji postoje:

–  Obavezne – ova imunizacija je zakonom regulisana, a sprovodi se prema kalendaru vakcinacije (pogledaj kalendar OVDE ) nad svima, tj. nad osobama (decom), koje mogu biti izložene riziku od oboljevanja od određenih teških zaraznih bolesti (difterija, tetanus, pertusis – veliki kašalj, dečja paraliza, morbili, rubeolla, mumps – parotitis ili zauške i meningitisi).

–  Preporučene (neobavezne) – koje se sprovode po potrebi (npr. Vakcina protiv gripe, protiv rota virusa , varičele i slično)                                           Postvakcinalne komplikacije i reakcije

Imunizacija može dati određene neželjene reakcije, koje mogu nastati zbog:

• same vakcine
• postojeće ranije bolesti pojedinca
• greške pri davanju ili transportu vakcina.

Treba imati u vidu da su sve neželjene, postvakcinalne reakcije, daleko blaže i ređe se javljaju od komplikacija koje bi mogle nastati od bolesti protiv kojih se sprovodi vakcinacija. Uzmimo u obzir mali rizik od svih postvakcinalnih nuspojava u odnosu na neuporedivo veće stope smrtnosti i komplikacija od bolesti protiv kojih se vrše vakcinacije, te je obaveza sprovoditi vakcinaciju nacije u što većem obuhvatu.

Kakve mogu biti postvakcinalne reakcije?

1. Blage
2. Teške

…prema težini tegoba, a prema mestu dešavanja:

I.  Lokalne – na mestu primene vakcine

II.  Sistemske – reakcijom celog organizma

U blage lokalne reakcije  se ubrajaju simptomi koji se dešavaju na samom mestu primene u vidu:

• Blago izražen otok
• Bolna osetljivost
• Povećanje okolnih limfnih čvorova
• Lokalni čvorić ili okruglasta oteklina, koja se palpira oko primenjene BCG vakcine

Blage sistemske reakcije:

• Umereno povišena telesna temperatura
• Osećaj slabosti, malaksalosti
• Glavobolja
• Osip po telu (MMR)
• Povećanje pljuvačnih i limfnih žlezda (MMR)
• Bolovi u mišićima i zglobovima

Teške lokalne reakcije:

• Absces (lokalizovano zagnojenje) na mestu primene vakcine (BCG)
• Abcedirajući otok limfnih žlezda (BCG)
• Bolan otok na većem delu tela na kojem je vakcina primenjena (BCG)

Teške sistemske reakcije: – izuzetno su retke.

• Anafilaktička reakcija (reakcija preosetljivosti na vakcinu)
• Poremećaj svesti
• Konvulzije
• Produžen vriskav plač beba
• Cerebralna ataksija
• Bulbarna paraliza
• Meningoencefalitisi i encefalopatije …

Sve ove reakcije, bilo lokalne ili sistemske se mogu pojaviti samostalno, ali i zajedno, a treba imati u vidu da se čak i one najteže postvakcinalne reakcije jako retko javljaju, daleko ređe od opasnosti od bolesti protiv kojih se vrši vakcinacija.

Praktični saveti za sprečavanje ili bar ublažavanje postvakcinalnih reakcija

BCG:

Dobija se na rođenju, u porodilištu, u jednoj dozi.

Važno je znati da će mesto primene ove vakcine u nekom momentu da se uveća, stvarajući promenu nalik na veliku, gnojnu promenu … NE DIRATI JE!!!

Ne dirajte je. U nekom momentu će sama od sebe da pukne i sav sadržaj će sam da istekne napolje. Taj proces može i da se ponovi i više puta. Do godinu dana moće da se puni i prazni … Na kraju ostaje ožiljak. To je samo znak da se vakcina primila i da je Vaše dete zaštićeno.

Neka deca nemaju izražen postvakcinalni ožiljak … i to je uredu…

                                 

Ukoliko se razvije neka od težih, gore pomenutih reakcija na ovu vakcinu, ili promena, kao na donjoj slici, obavezno se javite lekaru.

HEPATITIS B:

Dobija se, obično, u tri doze (na rođenju, te posle mesec dana i nakon 6 meseci).

Pošto nema reakcija, savetujem samo malo lokalno hladiti (običnom hladnom vodom) mesto uboda.

DiTePer:

Vakcinacija protiv difterije, tetanusa i velikog kašlja – pertusisa. Dobija se u tri uzastopne doze i jednu revakcinu (u drugom mesecu, sa 3.5 meseca i u petom mesecu, a revakcina je godinu dana nakon treće doze).

Od ove vakcine se mogu očekivati lokani bolni, crveni otoci i povišena telesna temperatura. Reakcije znaju da potraju do 72h.Važan postupak kod ove vakcine:

• Lokalno hladiti mesto uboda običnom hladnom vodom (najvažnije u prvih 6 sati od momenta uboda)
• Imati pripremljen adekvatan lek – čepić (supozitoriju) ili sirup za temperaturu (Efferalgan, paracetamol i sl.), ukoliko bude višlja od 38°C pod rukom, tj 38.5°C u guzi (rektalno).
• Ukoliko se razvije bol, za noć možete dati detetu lekić za temperaturu, protiv bolova.

Postupak snižavanja temperature kod dece, pogledaj OVDE .

Postupke ponavljati sve dok dete ima tegobe, koje obično spontano prolaze.

Polio Vakcina:

Kod nas se najčešće primenjuje živa, oralna (opv), Sejbinova vakcina.Takođe je u upotrebi i inaktivisana (IPV), Salkova vakcina, koja se daje kod dece pod rizikom ili kod dece sa smanjenim imunitetom. Primenjuje se sa DTP i Hiberix vakcinama u  isto vreme. Dete je dobija u usta. Gorka je i kao jedina moguća reakcija je da dete tog dana neće baš jesti kao inače zbog gorčine u ustima.

Obratiti pažnju, da posle davanja vakcine, detetu ne dajete varalicu niti da jede ili pije bar pola sata nakon primene, jer može doći do pojave mučnine, povraćanja ili konvulziija (grčeva).

Act Hib / Hiberix:Vakcina protiv najčešćeg uzročnika meningitisa kod beba (protiv hemofilusa influenzae). Daje se u tri doze, zajedno sa DiTePerom i vakcinom protiv dečje paralize. Ne daje nusreakcije.

Pentaxim/Infanrix:

Petovalentna vakcina, koja sadrži u sebi, svih pet, gore pomenutih vakcina: difteriju, tetanus, acelularni pertussis, IPV – poliomijelitis i hemofilus influenzae tip B.

U našem, aktuelnom kalendaru vakcinacije, Pentaxim se dobija preko RFZO u Domovima zdravlja.

Pneumococcna vakcina (Prevenar 13/Synflorix):

Od 2018.godine, ova vakcina je uvrštena u naš kalendar obavezne imunizacije.

Dobija se sa Pentaxim vakcinom, odnosno uz prvu i treću dozu Pentaxima, dok se revakcinacija sprovodi između 12 i 18 meseca života. U aktuelno, 3 doze.

Hladiti mesto uboda je najvažnija mera u sprečavanju postvakcinalnih reakcija.

Hexaxim/Infanrix Hexa

Ovo je šestovalentna vakcina, koja sadrži u sebi 6 komponenti vakcina: hematitis B, difteriju, tetanus, acelularni pertussis, IPV – poliomijelitis, hemofilus influenzae tip B.

Ova vakcina nije obavezna, preporučena je i roditelji mogu, ako žele da je kupe, samoinicijativno i uz popunjavanje određenog formulara, da je dobiju u Domovima zdravlja. Jedino savetujemo da se predhodno posavetuju sa svojim pedijatrom, kako bi se izbegli nesporazumi i kako bi se ispoštovale procedure oko prenosa, transporta vakcina, kao i ostali protokoli od važnosti.

Prednost ove vakcine je manji broj dolazaka radi imunizacije, kao i manji broj uboda, koji dete dobije. Svakako uz Hexaxim dobijaju se i druge vakcine, koje su u obaveznom kalendaru, npr. Prevenar 13.

Hlađenje mesta uboda je glavna mera prevencije postvakcinalnih reakcija.

MMR – MoRuPar:

Vakcina protiv malih boginja – morbila, protiv zaušaka – mumpsa i rubellae, takođe može dati blage reakcije, koje se ne javljaju odmah, nego tek za 7 – 10 dana od primene vakcine.

Ovde samo imati u vidu da ukoliko se pojavi temperatura, kao što je spomenuto maločas, treba dati lek. Sve ostale, potencijalne neželjene reakcije (crveni osip po koži, otok limfnih i pljuvačnih žlezda) sponatno prolaze za oko 3 – 4 dana.

              

Tetraxim:

Revakcinacija pred školu, se vrši sa ovom četvorovalentnom vakcinom, koja sadrži: difteriju, tetanus, aceluarni pertusis i IPV – poliomijelitis.

Hladiti mesto uboda prvih 6h najvažnije, izbegavanje naprezanja ruke.

U nadi da sam bila od pomoći, ostajem s poštovanjem 🙂  !

Dolazne pretrage:

• reakcija na vakcinu
• https://www mamasaveta com/2012/05/28/postvakcinalne-reakcije/
• temperatura posle vakcine
• reakcija na vakcinu kod beba
• otok posle vakcine
• reakcije na vakcinu
• komplikacije vakcinacije
• reakcija na mmr vakcinu
• dtp vakcina reakcije
• mmr vakcina reakcije