Infektivna mononukleoza je aktuna, virusna, zarazna bolest, izazvana Epšein Barovim virusom, iz grupe Herpes virusa, poznata po svojoj kliničkoj slici. U narodu još poznata pod nazivom „bolest zaljubljenih“, zbog najčešćeg načina prenosa infekcije – poljupcem (pljuvačka). Najčešće zahvata limfno tkivo, jetru i slezinu.
Mononukleoza se javlja sporadično. Međutim, ovo oboljenje je kosmopolitskog tipa (rašireno po celom svetu). Podjednako se javlja kod oba pola, najčešće kod mladih uzrasta od 15 – 25 godina starosti, iako se zna da je često i kod dece uzrasta do 5 godina, ali tada najčešće prolazi neprimetno.
Izvor bolesti je bolesnik. Vrlo je verovatno da blagi i atipični oblici mononukleoze služe kao izvor bolesti i epidemiološki povezuju sporadične, odnosno dijagnostikovane slučajeve oboljenja.
Kako dolazi do infekcije?
Epštein – Barrov virus (u daljem tekstu EBV) se širi putem pljuvačke inficirane osobe. Ljubljenje i kontakt sa rukama ili igračkama, zatim priborom za jelo ili drugim predmetom (jabuka, čaša, flaša….), koje su natopljene inficiranom pljuvačkom su najčešći način prenosa virusa. EBV virus se nalazi u pljuvački bolesne osobe i izlučuje se čak i do godinu dana posle infekcije. Ovoj infekciji su podložnije osobe slabijeg imuniteta. Dakle, glavni krivac za infekciju je pljuvačka.
Kako prepoznati infektivnu mononukleozu?
Klinička slika infekcije, može biti raznolika. Jahin je opisao čak 24 oblika ove bolesti, od kojih je kod nas najčešći tzv. Faringealni oblik, kojeg karakterišu upala grla, temperatura i uvećanje limfnih žlezda.
Inkubacija može biti od 5 do 50 dana, a kod dece se odlikuje naglim početkom sa visokom temperaturom i bolovima u grlu, kao kod gnojne angine. Međutim, temperatura je najstalniji i najraniji simptom. Može biti umerena ili vrlo visoka, ali sam tip temperature nije karakterističan, a dužina trajanja se ne može predvideti.
Temperatura je često praćena ostalim opštim znacima, kao što su glavobolja, bolovi u mišićima, malaksalost,… Kod predškolske dece može da se javi i otežano disanje par dana, ali ono što je dominantno kod svih, je otok bočnih limfnih žlezda.
Otoci limfnih žlezda često mogu biti prvi znak ove bolesti.
Kako bolest napreduje, tako se i simptomi menjaju. Kod većine bolesnika dolazi do pojave splenomegalije (uvećanje slezine), koja uzrokuje bol u levom delu stomaka, a kod nekih pacijenata sem slezine, poveća se i jetra (hepatosplenomegalia).
Savetuje se što ranija poseta lekaru, ukoliko primetite neke od ovih prvih simptoma,jer samo lekar može da da pravu dijagnozu i ordinira pravilnu terapiju.
Dijagnoza
Dijagnozu postavlja isključivo lekar (pedijatar, infektolog, … ). Ona se postavlja na osnovu anamneze odnosno heteroanamneze (intervjua pacijenta/roditelja, gde se detaljno opisuju tegobe obolelog), kliničke slike i laboratorijskih pretraga krvi. Što se bolest ranije identifikuje, to je ishod daleko bolji.
Kako se leči infektivna mononukleoza?
Lečenje se zasniva pre svega na pravilnom higijensko – dijetetskom režimu, koji podrazumeva, primenu antipiretika (lek protiv temperature i bolova), odmaranja, pravilna ishrana bogata u vitaminima (ne previše masne hrane ) . Kod komplikovanih mononukleoza, anginom, potrebna je antibiotska terapija, koju ordinira isključivo lekar u dozi koja odgovara isključivo Vašem detetu.
U velikom broju slučajeva bolest se stabilizuje za oko petnaestak dana, sa poboljšanjem svih znakova bolesti, kako seroloških (krvnih), tako i subjektivnih, ali to ne znači da je oboljenje prošlo. Mononukleoza može da potraje i do 6 meseci.
Mogu li se pojaviti neke komplikacije bolesti?
Kao i kod svake, naravno da mogu!
U više od 90% slučajeva ova bolest prolazi bezopasno i bez komplikacija, mada umor i slabost, znaju da potraju duže vreme. Međutim, jako je važno imati na umu da je kod ove bolesti prsnuće jetre i slezine, te posledična velika krvarenja, usled njihovog uvećanja (hepatosplenomegalija), iako ne tako česta pojava, ali moguća, te je jako važno strogo mirovanje i izbegavanje fizičkih napora i aktivnosti u vremenu trajanja bolesti. U literaturi se, takođe, pominje i upala srčanog mišića (myocarditis), te upale tkiva oko srčanog mišića, ali su ove komplikacije izuzetno retka pojava.
Napomenjem, prsnuće (ruptura) slezine i/ili jetre je po život opasno stanje, te zahteva hitnu hospitalizaciju!
Kako sprečiti pojavu infektivne mononukleoze?
Potrudite se da Vaše dete što ranije usvoji osnove prevencije prenosa infekcije (održavanje lične higijene, često pranje ruku, higijena usta, …) i usvoji ga kao svoj model ponašanja ili:
- Izbegavanje kontakta sa pljuvačkom zaražene osobe ili osobe koja je preležala mononukleozu
- Održavajte igračke Vašeg deteta čistim – redovno ih perite
- Pazite da druga deca ne stavljaju igračke Vašeg deteta u usta
- Pokušajte da izbegnete da Vaše dete stavlja sve što dohvati u svoja usta
- Potrebno je izbegavati korišćenje istog pribora za ručavanje, bez prethodnog pranja
- Izbegavati deljenje obroka (jabuka, sendvič,…)
- Ljubljenje – što naročito važi za adolescente, jer je poljubac najosnovniji način prenosa infekcije
- Adolescenti koji su nedavno preležali EBV infekciju ne smeju donirati krv.
Draga MamaSaveta…o bolesti poljupca ili zaljubljenih, kako već…toliko puta sam čula a pojma nisam imala o čemu je u stvari reč. Hvala na razumljivom objašnjenju i smernicama kako se ponašati da do iste ne bi došlo.
Još jednom, drago mi je da sam bila od pomoći. :-*